Pojam poreskog sistema
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Megatrend univerzitet, Fakultet za poslovne studije, Požarevac

S A D R Ž A J
1. UVOD ....................................................................................................... 3 2. OSNOVI PORESKOG SISTEMA......................................................... 4 3. KLASIFIKACIJA POREZA…………………………......................... 7 4. NAČELA OPOREZIVANJA……………………………….…......... 8 5. VRSTE POREZA.......................…………………………................. 9 6. ZAKLJUČAK ................................................................................... 11 LITERATURA......................................................................................... 12
UVOD
Od kada postoji država postoji i potreba da se ona finansira. Način njenog finansiranja se tokom vremena veoma menjao.
U starija vremena (antika i srednji vek), porezi su bili manje važni nego danas, a država i vladalac više su se oslanjali na prihode od krunske zemlje i rudnika plemenitih metala, koji su se nalazili u vladaočevoj svojini. Vladalac je, kao vlasnik svega postojećeg, koristio i rad podanika za svoje i državne potrebe, a bez oporezivanja. Snažnije države naplaćivale su tribut od pokorenih država.
Ipak i tada su postojali izvesni porezi, odnosno dažbine. U Egiptu se pominju porez na ulje za kuvanje i glavarina, u Grčkoj carina i glavarina na robove i strance, u Rimu glavarina u ranijem periodu, a kasnije porez na nasleđe i na promet (žito,so), kao i carina.
I u srednjem veku prihodi od krunskih domena ostaju važan izvor prihoda vladaoca i države, ali se šire porezi u obliku glavarine, poreza na zemlju i nasleđe i raznih drugih dažbina. Deo poreza plaća se u naturi, kao deo žetve ili stoci. Crkva stiče velike prihode kroz razne dažbine.
Pojava i rast mnogih poreza čvrsto je vezana za ratove i potrebu koju oni donose da se u kratkom roku znatno poveća državni prihod. Tako je prvi porez na dohodak građana uveden u Engleskoj 1799. godine kako bi se finansirao rat sa Napoleonom. I kasnije su skokovi u oporezivanju rezultat ratova (na primer, I i II svetskog), posle kojih poreski teret nije u potpunosti vraćen na pređašnji nivo.
Progresivan porez na dohodak uveden je prvi put u Pruskoj 1853, a zatim u drugim zemljama (Britanija 1907, SAD 1913, Francuska 1917).
U Engleskoj je u srednjem veku naplaćivan porez i za svaki prozor na zgradi. Poreski obveznici su zato zaziđivali prozore da bi plaćali manji porez. Posledica takve poreske politike se i danas može videti na nekim zgradama u Londonu.
Tokom ropstva pod Turcima, Turci su naplaćivali čak i porez koji se zvao „žvakalica”.
U savremenim državama porezi zauzimaju centarlno mesto u sistemu prihoda. Njihova osnovna svrha je finansiranje budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično. U porezima se praktično izražava ekonomski subjektivitet opstanka i funkcionisanja države.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]